Перспектива детета и одраслих о дворишту се нужно не мора поклапати, што је и добро, јер кад саслушамо и једну и другу перспективу долазимо до дијалога и уређења дворишта у коме се сви осећамо добро, уважено и вредно/важно. Васпитач треба да буде осетљив на дечије потребе, да уочи шта дете занима, чиме се дуго бави и чему се враћа и сходно томе да припреми провокацију кајом ће да подупре дечију игру и учење у дворишту.
Одрасли су одговорни за безбедност дворишта. То је лако реће, али постоје ситуације када је то немогуће. Ми смо у нашем вртићу то решили што пре сваког изласка заједнички, деца и одрасли, прегледамо двориште. Деца су та која уочавају ,,неприкладне новине” јављају васпитачу и васпитач отклања проблем. Тек након брижљивог прегледања, можемо да користимо двориште. Пракса је показала, да када су само одрасли прегледали дворишта, увек је нешто опасно и неприкладно промакло да се склони, почисти. На овај начин смо децу уважили као одговорне чланове вртићке заједнице који су способни да брину о безбедности. Они нису помоћници одраслих, већ равноправни у бризи о безбедности дворишта.