Тема Progress:

ДА ЛИ ДОВОЉНО КОРИСТИТЕ ДВОРИШТЕ ВАШЕГ ВРТИЋА?

 Питања за рефлескију:

  • Погледате вашу педагошку документацију и проверите колико често сте , у претходном периоду,  испланирали  да унесете  подстицаје   у двориште да би подржали дечју игру?
  • Колико често планирате ситуације учења у којима су ресурси у дворишту?
  • Да ли је временска и просторна структура коришћења дворишта  флексибилна?

Немојте се изненадити ако одговори на ова питања показују да не размишљате   о дворишту као важном месту за игру и учење деце. Будите задовољни  ако  су Вас информације које сте прочитали  подстакле  да промишљате  о сопственој пракси.   Мислимо да ће сваки васпитач који увиди добробит за дете од коришћења  ресурса изван вртића  проћи кроз дуг процес мењања уверења и  грађења  другачије  слике коју има  о детету . Одрасли који примењују овакве моделе рада сматрају дете  компетентним бићем и промишљају веће  могућности за његову самосталност. Осамостаљивање деце значи и излазак васпитача и родитеља из досадашње зоне комфора у којој су  спутавали  децу  да ураде  многе активности  за које су била способна и спремна. Процес изласка из те зоне комфора   може дуго да траје. Зато нам је важно да не журите,  да не уносите промене у свој рад док  о свему добро не  промислите, укључите  колеге и родитеље, истражите сва питања и дилеме,   те донесете  заједничке увиде и одлуке. Важно је да смисао откријете у  добробити  које за децу  пружају активности на отвореном, у природи и локалној заједници.

У програму  „Учење кроз истраживање изван вртића„ акценат  обуке  стављамо на дворишта  као најважнија   места   за  игру  и учење на отореном. Она пружају бројне могућности за истраживачке активности  деце, отворену игру, ситуације планираног учења, животно-практичне активности   а истовремено и могућности да одрасли деци организују простор и материјале тако да буду безбедни у зони игара са  ризицима.

Сетите се текста  о играма  за подршку дечјој иницијативи и аутономији  (Корак 1.2. у првој недељи програма: „Да ли је детињство без игара са ризицима ризично„)

Зашто Вас враћамо на овај текст са почетка обуке?

Ако вам сам појам ИГРЕ СА РИЗИЦИМА звучи  неприхватљиво   проверите да ли мислимо на исте активности. Када кажемо РИЗИК мислимо на игре за подршку дечјој аутономији и иницијативи.  Игре са ризицима су: игре   са земљом, блатом, песком; коришћење  реалних педмета (алата, лопатица, маказа, ексера, дасака ..); истраживачке игре у  дворишту  ( гајење биљака, истраживање инсеката, лишћа, игре са штаповима,пањeвима…); одржавање равнотеже и пењање  на безбедан начин (меке подлоге око справа или присуство одраслих); ….Одговорност одраслих је да омогуће  безбедне услове за игре са ризицима. Зато ћемо у следећем поглављу још мало времена посветити овој важно теми.

ИГРЕ У ДВОРИШТУИГРЕ СА РИЗИЦИМА

Мада смо годинама били фокусирани  на заштиту детета у смислу ограничавања дететових прилика да уђе у ризичне ситуације сада се поставља питање   да ли  је боља заштита за дете пружање прилика да овлада својим телом и искуством?

Одговор на ова питања и лични став   можемо изградити у дијалогу са колегама и дечјим родитељима.

Предлог активности:

  • сусрети са колегама (активи, већа…) на  којима се разговара о значају игара са ризицима;
  • радионице са родитељима на којима се разговара о значају али и о страховима везаним за игре на отвореном;

Током сличних радионица   које су биле организоване на тему игара са ризицима идентификовани  су  фактори  које васпитачи и родитељи   сматрају отежавајућим.

  • родитеље брине прљање деце,
  • васпитаче и родитеље брине безбедност,
  • васпитаче брине  лична  одговорност за децу,
  • васпитаче брине неразумевање од стране родитеља…

 Све ове дилеме и страхови су Вам сигурно пролазили кроз мисли када сте читали претходне текстове. Искуства васпитача, стручних сарадника и родитеља у промени уверења:  да је боље пружити  могућности деци да овладају својим телом и искуством насупрот претходних веровања да је боље  сачувати децу од сваке потенцијалне опасности , иду у прилог игара са ризицима. Јер презаштићена деца немају прилике да развију своје капацитете и потенцијале нити да се осамостале.

Шта је допринело мењању уверења  васпитача?

  • изучавања литературе,
  • размене искустава са вртићима који имају добру праксу,
  • семинари  на тему игара на отвореном (Outdoors) ,
  • истраживање сопствене праксе и рефлексија.

Након овог процеса накадашњи „отежавајући  фактори„  постали су прилике за стицање увида и мењање уверења.

  1. ПРЉАЊЕ ЗНАЧИ  УЧЕЊЕ  ЗА  ДЕТЕ
  2. РИЗИК НЕ ЗНАЧИ ОПАСНОСТ ЗА ДЕТЕ
  3. ДЕЦА ПОСТАЈУ ОДГОВОРНИЈА ЗА СВОЈЕ ПОСТУПКЕ ПА ДЕЛЕ ОДГОВОРНОСТ СА ВАСПИТАЧЕМ
  4. РОДИТЕЉИ ВИДЕ ПРЕДНОСТИ И ДОБРОБИТ ЗА ДЕТЕ

Чути искуства других може да нас покрене да мењамо праксу вртића али истинска промена ће уследити тек када прођемо кроз лични процес. Планирајте да ову тему постепено  разрађујете са родитељима и колегама. Дајте себи довољно времена да је разрадите у различитим правцима, консултујете  литературу,  стручњаке и добијете ширу перспективу. То ће можда трајати годину, две дана.

Веома је важно да Вас дечји родитељи подрже а њима је такође потребно време да о свему добро промисле. Ако заговарамо значај прљања  нећемо направити у дворишту  „блатњаву кухињу„  без претходних  договора  са родитељима. Такође ако заговарамо тезу да „нема лошег времена него само неадекватне гардеробе„  нећемо извести децу по киши у двориште без претходних договора са родитељима.  Овакав приступ захтева заговарање значаја прљања,  набавку гумених чизми и кабаница, адекватне одеће, ….Вредности на којима градимо праксу треба да буду заједничке са породицом. Грађење односа поверења,  излазак из зоне комфора, превазилажење устаљених образаца рада  су неки од процеса које ћете покренути  ако  одлучите  да се дубље бавите овом темом.

У прилозима који следе видећете искуства из праксе вртића који двориште користе свакодневно за игру, учење и животно-практичне ситуације.

ДВОРИШНЕ ПРИЧЕ

  1. Покушајте да у њима препознате подстицаје за отворену игру и могућности које двориште пружа за планирано учење деце и васпитача.
  2. Уочите игре са ризицима ( блатњаву кухињу, игре за одржавање равнотеже, коришћење алата и реалних предмета, контакт са бубама, испробавање нових идеја, ….)

Надамо се да ће Вас наши примери уверити како васпитачи и родитељи могу да обезбеде подстицајну средину за игру и учење у којој су

ИГРЕ СА РИЗИЦИМА БЕЗБЕДНЕ ЗА ДЕЦУ  И  РИЗИК НЕ ЗНАЧИ ОПАСНОСТ.

 

 

Прича прва: Грађење заједно са децом просторне целине за звук и покрет

Увидели смо да  унутрашњи простор вртића  не пружа довољно могућности за истраживање звука. Бука коју ствара игра звуцима у вртићима најчешће није дозвољена. То је сасвим разумљиво јер она омета другу децу у игри. Међутим двориште јесте идеално место за истраживаче звука. Зато смо одлучили да са децом и родитељима направимо просторну целину у којој ће деца слободно кроз отворену игру  стварати своје мелодије . Испланирали смо да направимо  музички зид.  Деца су од кућа донослила различите предмете попут кашика, виљушака, шерпи, тањира, поклопаца, кантица …Ти предмети су постали  инструменти и саставни део музичког зида у дворишту.

Посебно искуство за децу и одрасле било је прављење музичког инструмента од пластичних водоводних цеви. На видеу које следи погледајте како деца и васпитачи штимују водоводне цеви.

 

 

Музички зид смо  градили  неколико дана. У овом процесу су учествовали деца, васпитачи, родитељи, музички педагози…Ово је још увек омиљени дечји простор у коме истражују свет музике, ритма и звука. Нека деца су самостално научила да свирају  играјући се у овој просторној целини.

 

 

Следећи видео приказује како су деца која често бораве у музичкој  просторној  целини , једног кишног дана, унела делове музичког зида у собу и направила оркестар.

 

 

Прича друга: „Од малог мравића  до научних открића„

.

У прилогу који следи погледајте како су деца представила своје истраживање и тиме затвориле пројекат „Ко живи у нашем дворишту“ :

Прича  трећа : „Блатњава кухиња„

Игре са земљом, песком и блатом су омиљене активности деце. Поред  пешчаника који су саставни део сваког вртићког дворишта децу би инспирисала и блатњава кухиња попут  ове коју можете видети у прилозима који следе. Блато је неисцрпан извор радости за децу. Игре са блатом подстичу креативност и мишљење деце.

 

Прављење блата од земље и воде, игре кувара, обликвање различитих облика  , прављење „колача„, прљање и друге игре учиниће блатњаву кухињу омиљеним местом за игру деце у дворишту. Припремите им одговарајућу гардеробу ( на снимку су то најлон  кецеље  ) и дајте им  слободу да се упрљају, маштају и играју се .

Maštolend