Тема Progress:

 


Програм не нуди много теоријских знања.

Основна литература коју смо користили налази се у новим  Основама програма предшколског васпитања и образовања и програмској концепцији Калеидоскопа, која је довољна теоријска основа за разумевање значаја учења путем истраживања изван вртића.

 


 

Подршка добробити детета у активностима изван вртића

Запитајте се која су Вам сећања из детињства најлепша?

Да ли су она била у затвореном или отвореном простору?

Верујемо да су ваша најлепша  сећања из детињства везана за игру и боравак на отвореном. Игра у дворишту, пењање на дрво, вожња бицикла, лутање улицама са другом децом, игра са блатом, игре са лоптом, ластишем и многе друге   активности на отвореном чиниле су смисао нашег детињства. И  данашња деца као и ми некада виде смисао у игри на оствореном.

Да ли смо довољно свесни тога и да ли довољно користимо простор изван вртића, двориште и локалну заједницу у пракси дечјег вртића?

Покушавамо ли да    осмислимо окружење које је стимулативно за дете?  Подстицајну  физичку  и социјалну  средину  у којој дете може да развија  све своје потенцијале ,  социјалне, физичке, емоционалне, креативне, језичке и друге ?

Природно окружење има све –  изађите!

Једна од најважнијих ствари је да васпитач буде радознао као и деца, запитан и зачуђен и,  ако показујете радозналост и деца ће бити радознала. Пројектни приступ учењу  ће вам , својом структуром, помоћи да испланирате и  реализујете активности деце изван вртића. Више о томе можете прочитати у приручнику  Пројектни приступ учењу, Ж.Крњаја и Д.Павловић Бренеселевић који  можете  пронаћи на следећој адреси

Пројектни приступ учењу велики значај придаје доступности ресурса из локалне средине. У оквиру  рада на пројекту  одрасли и деца  откривају  места на којима могу да истражују, или стручњаке који могу помоћи у решавању проблема или питања којим су заокупљени. Не морате бити стручњак  за све теме и питања која Вам деца поставе. Важно је да имате  вољу и радозналост да истражујете заједно са њима.  Заједно са децом можете учити  и на различите начине долазити до сазнања. Тако ћете их подстицати  да развијају диспозиције за  учење насупрот да им сервирате готова знања.
У оквиру рада са децом по пројектима васпитач има улогу да слуша идеје и теорије деце и уноси провокације и подстицаје за учење. Сложићете се да у  већини случајева  проблеми које деца желе да истраже и одговори на њихова питања нису  у собама вртића. Васпитач помаже деци да размишљају о томе шта желе да истраже, шта им је потребно за то, кога све могу позвати да им помогне и где све могу отићи да траже одговоре на своја питања. Деца праве план истраживања и планирајући сопствено учење развијају функционално  мишљење, креативност, флексибилност, оригиналност…

Конструктивистички приступ подразумева  експериментисање и решавање проблема. Када деци нудите знања у готовом облику она  памте чињенице до којих нису активно дошла па их често не разумеју и заборављају. Када су  активна   она кроз интеракцију са околином  граде разумевање.

 

Структура рада на пројекту 

У првој фази је важно да се створи заједничко разумевање пројекта при чему васпитач прави његову структуру на основу идеја и предлога деце. Предлог пројекта деца носе кући а чланови породице нуде предлоге како се могу укључити у пројекат. У даљем раду видећете да је улога породице у извођењу активности изван вртића, поготово на отвореним просторима, веома велика. Тако да је важно нагласити да се они још приликом избора теме и отварања пројекта укључују у активности са децом.

Друга фаза развијања пројекта је најузбудљивија и увек подразумева и излазак из вртића. У овој фази васпитач и деца се фокусирају на један проблем и заједно га истражују како у вртићу тако и на аутентичним местима у локалној заједници. Васпитач планира и организује одлазак на место где ће бити организована активност са децом. Могућности су бројне и зависе од проблема на који су се деца и васпитач фокусирали: природи (парку, воћњаку, башти, фарми, зоо врту, планинарењу…); културној институцији (галерији, музеју, позоришту, биоскопу…); простору социјалног значења (шетњи градом, у занатској радњи, самопослузи…). Васпитач обилази терен без деце, проверава да ли су места за истраживање безбедна, доступна свој деци, договара се са експертима на који начин могу да се укључе у програм, договара се са родитељима како они могу да помогну у развијању пројекта. Ова фаза траје толико дуго колико деца имају потребе да истражују одређене теме.


Maštolend